Anksioznost i anksiozni poremećaji

Anksioznost (strepnja) je osećanje koje svi ponekad osećamo kad procenjujemo da je situacija nova i izazovna i da nas prevazilazi, a ishod te situacije nam je važan. Postoje brojne situacije u kojima je ovo osećanje adekvatno, npr. kad osoba doživljava promene u vidu smanjenja ličnih kapaciteta (bolest, invalidnost i sl.), ili promene u spoljašnjem svetu (ratovi, ekonomske krize i sl.) Iako je reč o odgovarajućoj emociji u odnosu na situaciju, i u ovom slučaju osoba može imati koristi od psihoterapije. Za razliku od normalne anksioznosti, kod anksioznih poremećaja imamo produženu i intenzivnu anksioznost, za koju ne postoji racionalan izvor straha, ili je anksiozna reakcija intenzivnija i češća u odnosu na realnu opasnost. Fiziološke promene kod osobe koja doživljava anksioznost su: lupanje srca, pojačano znojenje, dijareja, učestalo uriniranje, pritisak u glavi, doživljaj gušenja, napetost u mišićima itd. Simptom anksioznosti komponenta je gotovo svakog psihijatrijskog poremećaja.

Vrste anksioznih poremećaja:

• Generalizovani anksiozni poremećaj

Odlikuje se neodređenim očekivanjem neke katastrofe.

• Panični poremećaj.

Napad panike praćen je jakim telesnim simptomima u vidu lupanja srca, doživljaja kratkog daha, trnjenja ruku i nogu, znojenja... Osoba ove simptome straha tumači pogrešno kao pojavu srčanog, moždanog udara, ludila, nesvesti, kome ili smrti.

• Fobije

Iracionalan strah koji osoba oseća kad je izložena nekoj situaciji ili objektu koji doživljava kao ugrožavajući. Osoba kontroliše strah tako što uzbegava situacije kojih se plaši.

• Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Osnovu ovog poremećaja čine opsesivne misli, kompulzivne (prisilne) radnje i izbegavajuće ponašanje. Opsesivne misli dovode do anksioznosti, jer osoba veruje da ne bi smela da ih ima, i da su same misli dokaz da nešto s njom nije u redu. Kad postoje uz opsesivne misli i prisilne radnje, osoba pokušava raznim izmišljenim „magijskim“ radnjama da spreči neku zamišljenu nesreću (često u vidu rituala čišćenja i slaganja stvari, brojanja nekih radnji ili predmeta itd.).