Generalizovani anksiozni poremećaj

Generalizovani anksiozni poremećaj odlikuje postojanje kontinuiranje strepnje, neodređenog straha. Osoba sa ovim poremećajem nekad ne ume ni da objasni zbog čega strepi, ali kad se ispita sadržaj njenih svakodnevnih razmišljanja, uočava se sklonost ka zabrinutosti i iščekivanju katastrofičnih ishoda u raznim životnim situacijama.

Osobe sa generalizovanim anksioznim poremećajem često su odrastale uz večito zabrinutog roditelja i poruke kako je opasno opustiti se i biti srećan („Nemoj da se smeješ, plakaćeš!”).

U osnovi telesnih simptoma koje osoba oseća (pojačano znojenje, lupanje srca, otežano disanje, dijareja, često uriniranje itd.), nalazi se sklonost da se brine. Ponekad, u osnovi ove sklonosti stoji magijsko uverenje da će na taj način, ako se stalno brine i nikad ne opušta, osoba izbeći da joj se dese loše stvari, kao da postoji ograničena količina sreće na svetu. Ponekad, osoba veruje da će se stalnom zabrinutošću pripremiti za neprijatnosti.

Na psihoterapiji hronično zabrinuta osoba uči da da se osolobodi iracionalnih uverenja, da nauči da prepoznaje razmišljanja koja je uvode u anksioznost, da zameni brigu rešavanjem problema i da ovlada tehnikama relaksacije.