Psihosomatske bolesti

Do polovine prošlog veka nije bilo sistematskog proučavanja uticaja emocionalnog života na nastanak i tok telesne bolesti. Dugo je bolest posmatrana kao poremećaj rada organa nastao isključivo usled dejstva spoljašnjih činioca. Međutim, sa dominacijom hroničnih nezaraznih bolesti modernog čoveka, i pristup bolestima morao je da se menja. Danas, pod psihosomatskom bolešću smatramo telesnu bolest u čijem nastanku ili toku značajan uticaj imaju psihički faktori. U ovu kategoriju svrstavaju se:

• Bolesti gastrointestinalnog trakta ( čir želuca i čir dvanaestopalačnog creva, hronični zatvor, Kronova bolest… )

• Kožne bolesti (akne, neuroderamtitis…)

• Bolesti disajnih organa( bronhijalna astma)

• Reumatske bolesti

• Bolesti srca i krvnih sudova (angina pectoris, visok krvni pritisak…)

• Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem (dijabet, poremećaji rada štitne žlezde…)

• Ginekološke bolesti (bolne menstruacije)

• Tumori

• Alergijske reakcije

Spisak se ovde ne završava, jer dugotrajni , produženi stres stvara uslove za pad imuniteta, što otvara vrata bakterijama i virusima. U nastanku psihosomatske bolesti ulogu igraju razni činioci: nesvesni emocionalni obrasci, struktura ličnosti, rana životna iskustva, mehanizmi prevazilaženja stresnih situacija itd. Stoga, pored terapije medikamentima, psihoterapija može biti značajan činilac u lečenju osaba sa psihosomatskim bolestima.