Emocionalno slepilo

Emocionalno slepilo, aleksitimija ili emocionalna nepismenost ‒ sve su to nazivi za poremećaj emocionalnosti kod kojeg osoba ima teškoće da opiše, imenuje i izrazi osećanja. Aleksitimija se može javljati izolovano, ili u sklopu nekih drugih poremećaja. Često se viđa kod osoba sa psihosomatskim bolestima, a javlja se i u okviru autističnog spektra.

Osobe sa aleksitimijom imaju haotične, burne i generalizovane emocionalne doživljaje, pri čemu teško mogu da opišu ili imenuju svoja osećanja, kao i da ih izraze. Njihov emocionalni doživljaj je preplavljujuć, a telesne reakcije su u vidu jakih senzacija koje se doživljavaju u čitavom telu. Osoba ove jake senzacije može doživljavati kao umor, nervozu, slabost itd., ili lokalizovano u određenim delovima tela (grč u stomaku, teskobu u grudima...) Mogu imati teškoće u identifikovanju osećanja drugih ljudi posmatrajući govor tela i izraze lica. Uzimajući u obzir navedene odlike aleksitimije, ne čudi da osobe sa ovim poremećajem često imaju probleme u socijalnim odnosima i afektivnim vezivanjem. Drugim ljudima mogu delovati rezervisano, hladno ili neiskreno, jer ne pričaju o svojim osećanjima.

Ljudi sa emocionalnim slepilom obično ni sami ne znaju kakav problem imaju, samo uviđaju da imaju problem da se uklope sa drugima, da nekako štrče u društvu, da ne umeju da se povežu sa ljudima. Kad ih upitamo o tome kako se osećaju, koriste izraze koji se tiču senzacija i telesnih reakcija (knedla u grlu, pritisak u glavi i sl.), izraze koji govore o ponašanju (“hteo sam da mu razbijem nos”), ili daju uopštene ocene ne imenujući emocije (“osećao sam se grozno”, ”glupo” i sl.).

U psihoterapiji osobe sa aleksitimijom imaju problem da pričaju o svojim osećanjima, pa je emocionalno opismenjavanje veoma važan deo terapijskog rada. Ovo uključuje učenje o načinima relaksacije, učenje uloge i značaja koje emocije imaju u našem životu, razvijanje sposobnosti prepoznavanja sopstvenih emocija povezivanjem sa životnim situacijama u kojima se javljaju i korišćenje emocionalnog doživljaja kao povratne informacije o tome kakvo doživljavamo određenu situaciju i šta bi trebalo da menjamo.