Samopouzdanje, samopoštovanje i samoljubav

U psihoterapiji često se srećemo sa sledećim izjavama: „Kako da ućutkam kritičara u glavi, sama o sebi mislim sve najgore? Ne umem da odbijem druge, šta ako me odbace. Kad me neko hvali, mislim da to nije iskreno, da to rade samo da bi bili ljubazni. Ako se desi da sam u vezi sa nekim, čekam samo da otkrije ko sam ja ustvari, da shvati da ne vredim. U društvu drugih mi se znoje dlanovi i drhte mi ruke”. U korenu svih ovih problema nalazimo nedostatak pozitivnih osećanja prema sebi (samoosećanja). Samopouzdanje, samopoštovanje i samoljubav predstavljaju osnov psihičkog zdravlja. Samopouzdanje predstavlja verovanje osobe da je dorasla nekoj situaciji ili zadatku. Možemo osećati samopouzdanje u određenim situacijama, i nedostatak u nekoj drugoj, ali uobičajeno je da za neke osobe kažemo da su samopouzdane, jer u većini situacija veruju u sebe. Samopoštovanje razvijamo kad kod sebe nalazimo neke osobine koje visoko vrednujemo. Samoljubav je odnos prema sebi kao biću vrednom u celini. Ponekad ljudi pogrešno veruju da će, ukoliko vole sebe biti samoživi. To nije istina. Ljubav prema sebi je osnov harmoničnog odnosa prema drugima. To treba razlikovati o narcizma, gde osoba sebe veliča u odnosu na druge i sebe neopravdano idealizuje. Kad se ljudi jave na terapiju zbog depresije, anksioznosti, paničnih napada ili jednostavno narušenih porodičnih i partnerskih odnosa gde sebe doživljavaju kao žrtvu, redovno nailazimo na nedovoljno ljubavi, poštovanja i vere u sebe. Iako samopouzdanje i samopoštovanje često idu zajedno, možemo imati i jedno bez drugog, pa često kod slavnih ličnosti imamo primer niskog samopoštovanja i velikog samopouzdanja u nekoj oblasti.

Kako se razvijaju ova samoosećanja?

Negativan ili pozitivan odnos prema sebi osoba gradi u detinjstvu. Razna traumatska iskustva (zlostavljanje, zanemarivanje, odrastanje u siromaštvu, bolest ili invaliditet) mogu imati negativan uticaj na razvoj pozitivnih samoosećanja. Takođe i prezaštićivanje deteta može imati loš uticaj na samopouzdanje i samopoštovanje. Dete na osnovu ovih ranih iskustava donosi odluke o sopstvenoj vrednosti i sposbnostima, moći i nemoći. Dobra vest je da se samopouzdanje, samopoštovanje i samoljubav mogu naučiti.

Kako se uči samopouzdanje?

• Prestanite da se poredite sa drugima. Vi ste jedinstveno ljudsko biće, i besmisleno je da se poredite sa drugima. Uvek će biti neko uspešniji ili manje uspešan od vas. Poredite se sami sa sobom. Gde ste bili i koliko ste napredovali u odnosu na vama važne ciljeve?

• Pre nego što krenete u novu situaciju ili počnete da učite novu veštinu, ako osećate strah, oživite u potpunosti u svom umu situaciju kad ste u nečemu uspeli. Pritom, nije važno samo mentalno podsećanje da ste bili negde uspešni, važno je da oživite tu situaciju u umu sa svim rečima, zvucima, bojama , osećanjima. Potpuno oživite doživljaj uspešnosti, kao da se dešava ovde i sad. Kad ste to učinili, zamislite ispred sebe osobu koja vas dobro poznaje. Šta vam ona govori, kako ste uspeli? Koji su vaši kvaliteti doprineli uspehu? Tako osnaženi, suočite se sa novim izazovima.

• Ne čekajte da strah prođe. Ako to čekate, strah neće proći, samo će vaše fantazije o mogućim negativnim ishodima ojačati, jer nemaju test realnosti. Najbolji način da se pelcujete protiv straha je da ulazite u situacije kojih se plašite.

• U slučaju neuspeha, ne vređajte sebe i ne omalovažavajte se! Tako nešto verovatno ne biste rekli nikom drugom. Izvinite se sebi i podsetite se da ste ljudsko biće, i da imate pravo na grešku. U procesu učenja svi grešimo.

• Svaku novu veštinu ili ulazak u novu situaciju uvežbavajte! Uvežbavajte često, uporno, pred poznatom publikom ili bez publike, uživo ili u mašti. Kad vam to postane rutina, u toj oblasti imaćete samopouzdanje.

Kako se stiče samopoštovanje?

Kad je reč o sticanju samopoštovanja, često se mogu čuti saveti tipa: pričajte i razmišljajte pozitivno, stanite ispred ogledala i sebi pričajte kako ste pametni, lepi, uspešni... Međutim, od ovoga se možete osećati gore nego pre. Onog momenta kad sebi mentalno ponavljate ovakve stvari, a ne verujete u to, uključuje se unutrašnji kritičar koji vas opominje da to nije tačno. Uostalom, kad bi ovakve tehnike imale efekta, ne bismo se obučavali za psihoterapeute. Bilo bi dovoljno da svi samo sebi ponavljamo afirmacije. Ukoliko želite da steknete samopoštovanje, najbolji način je da radite stvari zbog kojih ćete sebe poštovati. Ako živite u skladu sa svojim najvažnijim načelima, težite ostvarenju svojih snova, ne bežite pred izazovima, osetićete da ste osoba vredna poštovanja.

Kako do samoljubavi?

I na kraju, kad sebi postavljamo ciljeve koji nas uvek pomalo prevazilaze, držimo se svojih najvažnijih životnih principa, spremno prevazilazimo sopstvena ograničenja, možemo se zagledati u sebe i duboko se zavoleti.