Skriveni obrazac iza anksioznosti, depresije i perfekcionizma

Da li ste znali da depresija, anksioznost i perfekcionizam mogu imati zajednički obrazac?

Ta matrica koja često izmiče našem svesnom doživljaju je toksični stid.

Kad govorimo o toksičnom stidu, ne govorimo o emociji koja nastaje kad uvidimo da neki naš postupak nije u redu, već o dubokom doživljaju osobe da nešto s njom nije duboko u redu, da je neadekvatna, nevredna, loša i da ne zaslužuje ljubav.

Kako nastaje toksični stid?

Toksični stid se obično razvija u detinjstvu koje osoba provodi u okruženju u kome je izložena zanemarivanju, zlostavljanju ili napuštanju .Kad dete odrasta u okruženju u kome je voljeno i podržano, ono razvija doživljaj sebe kao osobe koja je vredna ljubavi.   Ako dete odrasta uz podsmeh, etiketiranje, poruke da je glupo, da nikad ništa neće postići,može internalizovati doživljaj sebe kao nevredne osobe. Dalje, roditelji mogu kriviti dete za sopstvene probleme ili probleme u braku. Porodica može biti samo okrenuta održavanju imidža u društvu, a suštinski disfunkcionalna. Ili, nijedan uspeh deteta nije dovoljno dobar.  Roditelji mogu obezbedjivati detetu fizičke potrebe, čak ga i zasipati skupim stvarima, ali ako emotivna podrška nedostaje, dete može da zaključi da nije vredno ljubavi.  Ponekad za razvoj toksičnog stida mogu veliku ulogu odigrati i vršnjaci ili učitelji.

Kako se manifestuje toksični stid?

Ljudi često nisu ni svesni da imaju ovakav doživljaj sebe, jer toksični stid ima mnogo lica. Osoba može razviti perfekcionizam kao vid zaštite. Mogu se pojaviti razni poremećaji:  anksioznost, depresija, socijalna fobija , poremećaji ishrane, bolesti zavisnosti itd. Osoba može razviti razne mehanizme da sakrije autentično ja za koje veruje da je neadekvatno, pa može postati preterano izolovana od drugih, nezavisna, ne pokazivati svoje emocije kako ne bi bila ranjiva.Ili, može previše ugađati drugima kako bi se osigurala da ponovo ne bude napuštena.

Može li se prevazići toksični stid?

U psihoterapiji se često srećemo sa toksičnim stidom. Osoba u terapijskom procesu uči da prepoznaje negativan unutrašnji samogovor, da diferencira sebe od toksičnih poruka i da razvija empatiju prema sebi.